Книга - Belgrado Fascinante

Belgrado Fascinante
Sanja Pokrajac


Dedicado a Belgrado: Tomé un poco de tus años y letra por letra comencé a unir los mundos. Sanja. El primer libro guía completamente escrito en caracteres cirílicos y latinos. Es una guía de los lugares históricos y de entretenimiento, de conversaciones extensas, de pronunciación y gramática simplificadas para entender mejor el idioma, pero también la escritura oficial serbia, el cirílico. El gran novelista y pintor serbio, Momo Kapor dijo de Belgrado: ”Belgrado no está en Belgrado, porque Belgrado no es una ciudad, sino una metáfora de la vida”. Todo lo que tienes que hacer es ver cómo la noche se desliza bajo la piel del día y viceversa y explorar un Belgrado que nunca esperabas.







Sanja Pokrajac



Belgrado fascinante

Capital de Serbia



Guía y conversaciones en serbio en dos alfabetos



Traducido por Elizabeth Garay

Publicado por Tektime



Copyright © 2021 - Sanja Pokrajac


Belgrado no está en Belgrado, porque en realidad Belgrado, no es una ciudad, sino una metáfora a la vida

(Momo Kapor)


Para una mejor comprensión de la escritura oficial serbia, cada conversación y cada palabra del diccionario están escritas en dos alfabetos, es decir, en caracteres cirílicos y latinos con la correspondiente pronunciación en caracteres en español.


La capital serbia se encuentra entre dos ríos, Sava y Danubio y es una de las ciudades más fascinantes y visitadas de Europa del Este. Atrae a muchos turistas de todo el mundo por la inmensa hospitalidad del pueblo serbio, por que ofrece una excelente gastronomía casera, por su arquitectura histórica, su arte sacro y por supuesto por el entretenimiento sin descanso. La vitalidad de esta ciudad es verdaderamente extraordinaria. Al pasar por la calle más famosa de Belgrado, Кнез Михајлова-Knez Mihajlova (Kenes Mijáilova) donde se encuentran museos, exposiciones y centros culturales, o hasta por Скадарлија-Skadarlija (Skadarliyia), con un encanto bohemio lleno de tabernas y restaurantes con música en vivo, se le unirá la banda de metales, saxofones, violines y contrabajos tocando un alegre folk balcánico, o un grupo de jazz, blues, música clásica o rock. Una verdadera fusión de música, idiomas del mundo hablados y gente de todas las edades que baila y se divierte hasta el amanecer en todas partes. En el río Sava hay muchos locales subterráneos, algunos de los cuales están realmente a la moda y todos hechos en balsas llamadas splavovi, donde toda la noche se puede bailar al ritmo de rock, techno, folk o música pop. La parte costera se encuentra en la península del río Sava que se llama Ада Циганлија-Ada Ciganlija (Adda Tsigánliyia) donde la diversión se garantizada en todas las estaciones. No se debe perder la visita a la Fortaleza de Belgrado (Калемегдан-Kalemégdan) y sus exposiciones al aire libre. Para conocer toda su historia se necesita un día entero. Verá pozos romanos subterráneos, la iglesia Ружица-Ružica (Rújitsa), casamatas, otras salas subterráneas y una colección que ha atraído a turistas durante 70 años que vienen a ver tanques y artillería pesada en exhibición. También se debe visitar el mosaico del zoológico. Son mosaicos hechos principalmente con vidrio y piedras en el lado de Kalemegdan por estudiantes universitarios de Belgrado. Representa una galería de 440 mosaicos de todos los animales del mundo. La Via Теразије-Terazije (Tératsie) es el corazón de Belgrado y si pasas por el número 20 y escuchas las notas del piano, ve y prueba el famoso postre Москва шнит-Moskva šnit (Moskua shnite) hecho de crema, almendras, guindas y piñas, la marca registrada del histórico y hermoso Hotel Москва-Moskva (Moskua). En el Parque Tashmajdan, Ташмаjдан (Tashmáidan) se encuentra la iglesia de San Marco y el Templo de los tres santos, también llamada la iglesia rusa en memoria de los muchos inmigrantes rusos que llegaron a Belgrado después de la revolución de octubre.



Explore la cueva histórica Ресава (Résava) en el pueblo de Јеловац - Jelovaz (ielovats). La Cripta del templo de San Sava - Храм Светог Саве - Hram Svetog Save (Jaram Svetog Save) que no necesita palabras. El Museo Histórico de Yugoslavia fue construido especialmente en la ciudad de Belgrado para ofrecerlo como regalo de cumpleaños al presidente yugoslavo Tito. En la calle Крунска-(Krunska), 51 se encuentra el museo interactivo de Nikola Tesla-Никола Тесла, teniendo en su interior la urna y la colección de máscaras póstumas del gran científico serbio. No puede perderse el Гардош кула-Gardoš kula (Gardosh kula), la torre construida con las cuatro torres monumentales para la celebración de los 1000 años del estado húngaro y el antiguo Zemun-Земун, (Semun), tierra de los Habsburgo, el más grande de los 17 municipios de Belgrado. La vida nocturna urbana de música pop, jazz y blues, sin duda más en boga, se encuentra en el complejo de clubes creado en el espacio de la antigua fábrica de cerveza en la calle етињска-Cetinjska, 15 (Tsetinska).



El pueblo serbio es un pueblo amable y hospitalario. La religión es predominantemente cristiana ortodoxa. La moneda del país es el dinar serbio (RSD). El transporte urbano está bien organizado y el servicio de taxi no es demasiado caro. Para aquellos que tengan la intención de pasar por algún motivo por Belgrado, pueden encontrar apartamentos, incluso cerca del centro, a bajo costo. Para tener Internet siempre, basta con comprar una tarjeta serbia.



La gastronomía serbia

Muchos restaurantes serbios ofrecen una amplia variedad de bebidas alcohólicas elaboradas en sus tabernas. Los serbios son muy conocidos por su producción de aguardiente de ciruela, шљивовица-šljivovica (shlivovitsa), vides, лозовача-lozovača (losovashia), peras, виљамовка-viljamovka (vigliamovka), y manzanas, јабуковача-jabukovača (iabukovachia), aguardiente de hierbas, траварица-travarica (travaritsa), de membrillo, дуњевача-dunjevaca (dunyievachia), de albaricoque, кајсијевача-kajsijevaca (kaisievachia) y muchos otros. También hay muchos vinos excelentes como Merlot, Sauvignon, Cabernet, Morava, Tamjanika (Tamiánica), Regent etc., hechos en tabernas locales.

Las especialidades serbias son principalmente las que se preparan a la parrilla, comen carnes mixtas que consisten en costillas, brochetas, embutidos, hamburguesas y las famosas ћевапи -ćevapi (cievapi) albóndigas en bollos y кајмак-kajmak (kaimak), un queso cremoso, famoso en Serbia. Muy buena carne de ternera Карађорђе-Karađorđe (Karagiorgie). El plato de invierno es el famoso сарма-sarma (sárma) (rollos de carne envueltos en hoja de col), o pimientos rellenos de carne, la espinilla hervida con especias, alubias con filete de cerdo, ђуveчеč (giúvechi) es decir, cerdo con verduras al horno, sopa de pescado, el pescado frito, ајвар-ajvar (aivarra), la popular salsa de pepperoni, pita-пита- (pitta) o el hojaldre relleno de queso (famoso гибаница-gibanica -gibanitsa), pita con carne (бурек-burek-burek), la de verduras (зељаница-zeljanica - segliánitsa), o pita con manzana (јабуковача-jabukovača -iabukovachia). La Туршија-Turšija (túrshia) se mezcla con verduras ácidas. La Баклава-Baklava (Bakláva) es un dulce elaborado con nueces en pasta de hojaldre. Y para digerir, todo puede ser seguido por un buen шприцер-špricer (eshpritser) hecho de vino blanco y soda. En casi todos los restaurantes también hay platillos italianos que son muy apreciados en Serbia.


La escritura oficial en Serbia es el alfabeto cirílico serbio que consta de 30 letras:



A, a (А) Н, н (Na)

Б,б (Bi) Њ, њ (Ña)

В,в (Ve) О, о (O)

Г,г (Gue) П, п (Pa)

Д,д (De) Р, р (Rre)

Ђ,ђ (Yie) С, с (Tse)

Е,е (E) Т, т (Te)

Ж,ж (Ye) Ћ, ћ (Chie)

З,з (Se) У, у (U)

И,и (I) Ф, ф (Fa)

Ј,ј (Yie) Х, х (Ge)

К,к (Ke) Ц, ц (Ce)

Л,л (La) Ч, ч (Che)

Љ,љ (Glie) Џ, џ (yie)

М,м (Мa) Ш, ш (chi)

Aunque el cirílico es la escritura oficial, los caracteres latinos son bastante comunes en Serbia. A continuación se muestra también el alfabeto latino:

1. A a (a) 16. L l. (la)

2. B b (be) 17.Lj lj (lie)

3. C c (ce) 18.M m (ma)

4. Č č (che) 19.N n (Na)

5. Ć ć (chie) 20.Nj nj (ñe)

6. D d (de) 21. O o (o)

7. Dž dž (ye) 22. P p (pe)

8. Đ đ (yie) 23. R r (rre)

9. E e (e) 24. S s (tse)

10. F f (foe) 25. Š š (chie)

11. G g (gue) 26.T t (te)

12. H h (ge) 27.U u (u)

13. I i (i) 28.V v (ve)

14. J j (yie) 29. Z z (ze)

15. K k (que) 30. Ž ž. (gie)

Nota: Todas las frases en italiano y la relativa pronunciación del texto traducido al serbio se resaltarán en negrita. Para una mejor comprensión de la lengua y la escritura serbias y para un fácil reconocimiento de lo escrito en cirílico (por ejemplo, parada de autobús, señales de tráfico, etc.) pero también para poder escribir cualquier comunicación (sms, correo electrónico), todas las palabras se escribirán en ambos alfabetos, cirílico y latín.




SALUDOS /ПОЗДРАВИ /POZDRAVI/ POSDRAVI


Bienvenido/Добро дошли/Dobro došli/ Dobro dochli

A su salud/ Наздравље/Nazdravlje/ Nasdravle

Buenos días / Dobar dan/ Добар дан/ Dobar dan

Adiós /Довиђења / Doviđenja / Doviyeña

Buen viaje / Срећан пут / Srećan put/ Tsrechian put




CONVERSACIONES/РАЗГОВОРИ /RAZGOVORI/RASGOVORI


¿Cómo estás? Како сте? Kako ste? Kako tse?

Bien, gracias, ¿Y tú? Хвала, добро, а Ви? Hvala, dobro, a Vi? Gvala, dobro, a vi?

¿Me entiendes? Разумете ли ме? Razumete li me? Rasymete li me?

Entiendo todo /Све разумем / Sve razumem / Tsve rasumem.

¿Habla inglés o serbio? /Говорите ли енглески или српски ? / Govorite li engleski ili srpski? / Govorite li engletski ili tsrpki?

Sí, hablo un poco de serbio / Да, говорим мало српски /Da, govorim malo srpski / Da, govorim malo tsrptski.

No entiendo / Не разумем / Ne razumem / Ne rasumem.

¿Cómo se pronuncia esta palabra? / Како се изговара ова реч? Kako se izgovara ova reč? Kako tse isgóvara ova rech?

Repítalo, por favor / Поновите, молим Вас / Ponovite, molim Vas / Ponovite, molim vats.

¿Cómo se llama? / Како се зовете? / Kako se zovete?/ Kako tse sovete?

Yo me llamo…/ Ја се зовем.../Ja se zovem…/ya tse sovem…

¿Qué hora es? Колико је сати? Koliko je sati? Koliko ye tsati?

Faltan diez para las ocho/Десет до осам/ Deset do osam/ Detset do otsam.

Son las cinco y media/ Пет и тридесет/ Pet i trideset/ Pet i tridetset.

Son las nueve y cuarto/Девет и петнаест/ Devet i petnaest/ Devet i petnaetst.

¿Cómo está el clima? Какво је време? Kakvo je vreme? Kakvo ye vreme?

Hoy es un día hermoso/Данас је предиван дан/ Danas je predivan dan/ Danats ye predivan dan.

¿Cuándo podemos vernos? Када се можемо видети? Kada se možemo videti? Kada tse moyemo videti?

¿Dónde nos podemos encontrar? Где се можемо наћи? Gde se možemo naći? Gde tse moyemo nayi?

Yo vivo en… / Ја живим у... / Ja živim u.../ ya yivim u…

¿Cuántos años tienes? Колико имаш година? Koliko imaš godina? Koliko imach godina?

Sí-No, gracias / Да-Не, хвала/ Da-Ne, hvala/ Da- Ne, gvala.

¿Has stado alguna vez en Serbia? Јесте ли икада били у Србији? Jeste li ikada bili u Srbiji? yeste li ikada bili u tsrbiyi?

Ha sido un placer conocerle/ Драго ми је што смо се упознали/ Drago mi je što smo se upoznali/ Drago mi ye chto tsmo tse uposnali.

¿Nos vemos esta noche? Видимо се вечерас? Vidimo se večeras? Vidimo tse vecherats?

Perdone /Извините/ Izvinite/ Isvinite.

Por favor / Молим / Molim/ Molim.

Hoy es 1º de enero/ Данас је први јануар /Danas je prvi januar / Danats ye prvi yanuar.

Feliz año nuevo / Срећна Нова година / Srećna Nova godina / tsrechna Nova godina.

Feliz cumpleaños / Срећан рођендан / Srećan rođendan / tsrechan royendan.

Nací el 11 de agosto/ Рођен-рођена сам једанаестог августа/ Rođen-rođena sam jedanaestogavgusta/ Royen-royena tsam yedanaetstog avgutsta.

Tengo 30 años, ¿y tú? Имам тридесет година, а ти? Imam trideset godina, a ti? Imam tridetset godina, a ti?

No estoy casado/ Нисам ожењен/ Nisam oženjen/ Nitsam oyñen.

Te presento a mi amigo/ Представићу ти мог пријатеља/ Predstaviću ti mog prijatelja/ Predtstaviyu ti mog priyateglia.

¿Nos hemos visto antes? Јесмо ли се већ видели? Jesmo li se već videli? Yetsmo li tse vey videli?

¿Cuántos años tienes? Колико имаш година? Koliko imaš godina? Koliko imach godina?

¿Cuántos me calculas? Колико ми дајеш? Koliko mi daješ? Koliko mi dayech?

Yo diría 25 años/ Дао бих ти двадесет пет година/ Dao bih ti dvadeset pet godina/ Dao big ti dvadetset pet godina?

Es muy amable/ Ви сте много љубазни/ Vi ste mnogo ljubazni/ Vi ste mnogo gliubasni.

¿Nos podemos ver esta noche? Можемо ли се видети вечерас? Možemo li se videti večeras? Moyemo li tse videti vecherats?

Es amor a primera vista/ То је љубав на први поглед/ To je ljubav na prvi pogled/ To ye gliubav na prvi pogled.

Voy a recogerte en el auto/Доћи ћу аутом по тебе/ Doći ću autom po tebe/ Doyi yi autom po tebe.

¿Me puedes dar tu número de teléfono? Могу ли добити твој број телефона? Mogu li dobiti tvoj brojtelefona? Mogu li dobiti tvoy broy telefona?

Almorcemos juntos/ Ручајмо заједно/ Ručajmo zajedno/ Ruchaymo sayedno.

¿Damos un paseo? Хоћемо ли прошетати? Hoćemo li prošetati? goyemo li prochetati?

Siento llegar tarde/ Извините што касним/ Izvinite što kasnim/ isvinite chto katsnim.

¿Bailamos? Хоћемо ли плесати? Hoćemo li plesati? Hoyemo li pletsati.

Ha sido una hermosa velada/ Вечерас је било лепо/ Večeras je bilo lepo/ Vecherats ye bilo lepo.

Gracias por su-tu hospitalidad/ Хвала на вашем-твом гостопримству/ Hvala na vašem-tvomgostoprimstvu/ gvala na vachem-tvom gotstoprimstvu.

¿Es tu novia? Она је твоја девојка? Ona je tvoja devojka? Ona ye tvoya devoyka?

Él es mi hermano/ Он је мој брат/ On je moj brat/ On ye moy brat.

Nos vemos el sábado a las…/ Видимо се у суботу у... / Vidimo se u subotu u.../ Vidimo tse u tsubotu u...

Lo siento no puedo ir/ Жао ми је, не могу доћи/ Žao mi je, ne mogu doći/ Yao mi ye, ne mogu doyi.

Me alegra haberte conocido/ Драго ми је да сам те упознао/ Drago mi je da sam te upoznao/ Drago mi ye da tsam te uposnao.




NÚMEROS CARDINALES / КАРДИНАЛНИ БРОЈЕВИ / KARDINALNI BROJEVI / KARDINALNI BROYEVI


0 cero / нула / nula / nula

1 uno / један / jedan/ yedan

2 dos /два / dva / dva

3 tres /три/ tri / tri

4 cuatro / четири / četiri/ chetiri

5 cinco/ пет/pet / pet

6 seis / шест/ šest/ chetst

7 siete /седам / sedam / tsedam

8 ocho / осам /osam / otsam

9 nueve /девет / devet / devet

10 diez /десет / deset / detset

11 once /једанаест /jedanaest /yedanaetst

12 doce / дванаест / dvanaest / dvanaetst

13 trece / тринаест / trinaest / trinaetst

14 catorce/четрнаест/četrnaest/chetrnaetst

15 quince /петнаест / petnaest/petnaetst

16 dieciséis / шеснаест / šesnaest /chetsnaetst

17 diecisiete/седамнаест/sedamnaest/tsedamnaetst

18 dieciocho/осамнаест/osamnaest/otsamnaetst

19 diecinueve/деветнаест/devetnaest/devetnaetst

20 veinte/двадесет/dvadeset/dvadetset

21 veintiuno/двадесетједан /dvadeset jedan/dvadetsetyedan

30 treinta/тридесет/trideset/tridetset

40 cuarenta/четрдесет/četrdeset/chetrdetset

50 cincuenta/педесет/pedeset/pedetset

60 sesenta/шездесет/šezdeset/chesdetset

70 setenta/седамдесет/sedamdeset/tsedamdetset

80 ochenta/осамдесет/osamdeset/otsamdetset

90 noventa/деведесет/devedeset/devedetset

100 cien/сто/sto/tsto

200 doscientos/двесто/dvesto/dvetsto

300 trescientos/тристо/tristo/tritsto

400 cuatrocientos/четристо/četristo/chetritsto

500 quinientos/петсто/petsto/pettsto

600 seiscientos/шесто/šesto/chetsto

700 setecientos/седамсто/sedamsto/tsedamtsto

800 ochocientos/осамсто/osamsto/otsamtsto

900 novecientos/деветсто/devetsto/devettsto

1000 mil/хиљада/hiljada/gigliada

2000 dos mil/две хиљаде/dve hiljade/dve gigliade

3000 tres mil/три хиљаде/tri hiljade/tri gigliade

3330 tres mil trescientos /трихиљадетристотридесет/trihiljadetristotrideset/tri gigliade tritsto tridetset

8022 ocho mil veintidos/осамхиљада двадесетдва/osam hiljada dvadeset dva/ otsam gigliada dvadetset dva

55000 cincuenta y cinco mil/педесет пет хиљада/pedeset pet hiljada/pedetset pet gigliada

1 milione un millón/милион/milion/milion

1 miliardo un billón/милијарда/milijarda/miliyarda




NÚMEROS ORDINALES /РЕДНИ БРОЈЕВИ/ REDNI BROJEVI / REDNI BROYEVI


1.primero/први/prvi/prvi

2.segundo/други/drugi/drugi

3.tercero/трећи/treći/treyi

4.cuarto/четврти/četvrti/chetvrti

5.quinto/пети/peti/peti

6.sexto/шести /šesti/chetsti

7.séptimo/седми/sedmi/tsedmi

8.octavo/осми/osmi/otsmi

9.noveno/девети/deveti/deveti

10.décimo/десети/deseti/detseti

11.undécimo/једанаести/jedanaesti/yedanaetsti

12.duodécimo/дванаести/dvanaesti/dvanaetsti

13.decimotercero/тринаести/trinaesti/trinaetsti

14.decimocuarto/четрнаести/četrnaesti/chetrnaetsti

15.decimoquinto/петнаести/petnaesti/petnaetsti

16.decimosexto/шеснаести/šesnaesti/chetsnaetsti

17.decimoséptimo/седамнаести/sedamnaesti/tsedamnaetsti

18.decimoctavo/осамнаести/osamnaesti/otsamnaetsti

19.decimonoveno/деветнаести/devetnaesti/devetnaetsti

20.vigésimo/двадесети/dvadeseti/dvadetseti

30.trigésimo/тридесети/trideseti/tridetseti

90.nonagésimo/деведесети/devedeseti/devedetseti

100.centésimo/стоти/stoti/tstoti

1000. milésimo/хиљадити/hiljaditi/gigliaditi




MEDIDAS/МЕРЕ/MERE/MERE


1/3 un tercio/трећина/trećina/treyina

1/4 un cuarto/четвртина/četrvrtina/chetvrtina

3/4 tres cuartos/три четвртине/tri četvrtine/tri chetvrtine

1/5 un quinto/једна петина/ jedna petina/yedna petina

1/2 medio/половина/polovina/polovina

un par/пар/par/par

una docena/туцет/tucet/tucet

una vez/једанпут/jedanput/yedanput

dos veces/двапут/dvaput/dvaput

cifra/бројка/brojka/broyka




MESES DEL AÑO/МЕСЕЦИ У ГОДИНИ/MESECI U GODINI/METSECI U GODINI


enero/јануар/januar/yanuar

febrero/фебруар/februar/februar

marzo/март/mart/mart

abril/април/april/april

mayo/мај/maj/may

junio/јуни/juni/yuni

julio/јули/juli/yuli

agosto/август/avgust/avgutst

septiembre/септембар/septembar/tseptembar

octubre/октобар/oktobar/oktobar

noviembre/новембар/novembar/novembar

diciembre/децембар/decembar/decembar

En diciembre iré a Belgrado a celebrar el Año Nuevo.

У децембру ћу ићи у Београд на прославу Нове Године.

U decembru yu iyi u Beograd na proslavu Nove Godine.

U detsembru yu iyi u Beograd na rpotslavu Nove Godine.

En septiembre fui a Roma para encontrarme con mis amigos.

У септембру сам ишао у Рим да посетим моје пријатеље.

U septembru sam išao u Rim da posetim moje prijatelje.

U tseptembru tsam ichao u Rim da potsetim moye priyateglie.




LAS CUATRO ESTACIONES/ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА/ČETIRI GODIŠNJA DOBA/CHETIRI GODICHÑA DOBA


primavera/пролеће/proleće/proleye

verano/лето/leto/leto

otoño/јесен/jesen/yetsen

invierno/зима/zima/sima



Este invierno disfruto la montaña.

Ове зиме уживам на планини.

Ove zime uživam na planini.

Ove sime uyivam na planini.



La próxima primavera iré al lago.

Следећег пролећа ићи ћу на језеро.

Sledećeg proleća ići ću na jezero. Tsledeyeg proleya iyi yu na yesero.



En otoño iré al campo.

На јесен ћу ићи на село.

Na jesen ću ići na selo.

Na yetsen yu iyi na selo.



El verano pasado fui al mar.

Прошлог лета сaм био на мору.

Prošlog leta sam bio na moru.

Prochlog leta tsam bio na moru.




MEJORES DESEOS/ ЧЕСТИТКЕ/ ČESTITKE/ CHETSTITKE


Feliz año nuevo/ Срећна Нова Година/ Srećna Nova godina/ tsreyna Nova Godina

Felices Pascuas/ Срећан Васкрс / Srećan Vaskrs/ tsreyan Vatskrts

Feliz cumpleaños/ Срећан рођендан/ Srećan rođendan/ tsreyan royendan

Feliz día de tu santo/ Срећан имендан/ Srećan imendan/ tsreyan imendan

Mi más sincera felicitación por la graduación/ Моје искрене честитке за диплому/ Moje iskrenečestitke za diplomu/ Moye iskrene chetstitke sa diplomu.




FRONTERA/ ГРАНИЦА / GRANICA/ GRANICA


Entrada-Salida/ Улаз-Излаз/ Ulaz-Izlaz/ Ulas-Islas

Frontera/ Граница/ Granica/ Granica

Pasaporte, por favor/ Пасош, молим/ Pasoš, molim/ Patsoch, molim.

¿A dónde se dirige? Где путујете? Gde putujete? Gde putuyete?

Voy a Belgradо/ Идем у Београд/ Idem u Beograd/ Idem u Beograd.

¿Cuánto tiempo permanecerá? Колико остајете? Koliko ostajete? Koliko otstayete?

Permaneceré cinco días/ Остајем пет дана/ Ostajem pet dana/ Otstayem pet dana.

¿Tiene algo que declarar? Имате ли нешто за пријавити? Imate li nešto za prijaviti? Imate li nechto sa priyaviti?

No tengo nada/ Немам ништа/ Nemam ništa/ Nemam nichta.

Este pasaporte está vencido/ Овај пасош је истекао/ Ovaj pasoš je istekao/ Ovay patsoch ye itstekao.

Abra el maletero, por favor/ Отворите гепек, молим/ Otvorite gepek, molim/ Otvorite gepek, molim.

Todo está en regla, buen viaje/Све је у реду, срећан пут/ Sve je u redu, srećan put/ tsve ye u redu, tsreyan put.

Aduana/Царина/Carina/Carina

Declaración de aduana/Царинска декларација/Carinska deklaracija/Carintska deklaraciya

Sujeto a revisión aduanal/За царињење/ Za carinjenje/Sa cariñeñe

Exento de revisión de aduana/Ослобођено царинe/Oslobođeno carine/Otsloboyeno carine




VIAJE EN AUTO/ПУТОВАЊЕ АУТОМ/PUTOVANJE AUTOM/PUTOVAÑE AUTOМ


¿A dónde lleva este camino? Где води овај пут? Gde vodi ovaj put? Gde vodi ovay put?

¿Se puede estacionar aquí? Може ли се овде паркирати? Može li se ovde parkirati? Moye li tse ovde parkirati?

¿Este camino lleva a...? Овај пут води у...? Ovaj put vodi u...? Ovay put vodi u...?

¿Cuál es el camino más corto para…? Који је најкраћи пут за...? Koji je najkraći put za…? Koyi ye naykrayi put sa…?

La primera (segunda, tercera) a la izquierda-derecha/ Прва (друга, трећа) лево-десно/ Prva (druga, treća) levo-desno/ Prva (druga, treya) levo-detsno.

¿Dónde está el garaje más cercano? Где је најближа гаража? Gde je najbliža garaža? Gde ye naybliya garaya?

¿Dónde está la gasolinera más cercana? Где је најближа бензинска станица? Gde je najbliža benzinskastanica? Gde ye naybliya bensintska tstanica?

Llénelo, por favor/ Пун резервоар, молим/ Pun rezervoar, molim/ Pun reservoar, molim.

¿Debo pagar en caja? Морам платити на каси? Moram platiti na kasi? Moram platiti na katsi?

¿Cuánto falta para llegar a la autopista? Колико још треба до аутопута? Koliko još treba do autoputa? Koliko yoch treba do autoputa?

¿Cuál es el número de la policía? Који је број полиције? Koji je broj policije? Koyi ye broy politciye?

¿El puerto está lejos de aquí? Је ли лука далеко одавде? Je li luka daleko odavde? ye li luka daleko odavde?

¿Cuál es el límite de velocidad? Колика је дозвољена брзина? Kolika je dozvoljena brzina? Kolika ye dosvogliena brsina?




AEROPUERTO/ АЕРОДРОМ/ AERODROM/ AERODROM


Debo cambiar la reservación/ Морам променити резервацију/ Moram promeniti rezervaciju/ Moram promeniti reservaciyu.

¿Cuándo sale el primer avión para...? Кадa полази први авион за...? Kada polazi prvi avion za...? Kada polasi prvi avion sa...?

Me da el asiento junto a la ventana/ Дајте ми место до прозора/ Dajte mi mesto do prozora/ Dayte mi metsto do prosora.

Quisiera rentar el auto por tres días/ Хтео бих изнајмити ауто на три дана/ Hteo bih iznajmiti auto natri dana/ gteo big isnaymiti auto na tri dana.

¿Dónde puedo encontrar el tren-taxi que me lleva a la ciudad? Где могу наћи воз-такси за град? Gde mogunaćivoz-taxi za grad? Gde mogu nayi vos-taksti sa grad?

¿Cuánto dura el viaje? Колико траје пут? Koliko traje put? Koliko traye put?

Pasaporte o credencial de identidad, por favor/ Пасош-личну карту, молим/ Pasoš-licnu kartu, molim/ Patsoch-lichnu kartu, molim

¿Cuánto cuesta el boleto de ida- de ida y vuelta? Колико кошта карта у једном правцу-повратна? Koliko košta karta u jednom pravcu-povratna? Koliko kochta karta u yednom pravcu-povratna?

¿Dónde se recoge el equipaje? Где се подиже пртљаг? Gde se podiže prtljag ? Gde tse podiye prtgliag?

Mi equipaje ha sido dañado/ Мој пртљаг је оштећен/ Moj prtljag je oštećen/ Moy prtgliag ye ochteyen

¿Dónde está la salida-entrada? Где се налази излаз-улаз? Gde se nalazi izlaz-ulaz? Gde tse nalasi islas-ulas?




TREN/ ВОЗ/ VOZ/ VOS


Estación de tren/ Железничка станица/ Železnička stanica/ yelesnichka tstanica

¿Cuándo sale el tren? Када полази воз? Kada polazi voz? Kada polasi vos?

¿El tren está retrasado? Воз касни? Voz kasni? Vos katsni?

¿Este lugar está libre? Је ли слободно ово место? Je li slobodno ovo mesto? Ye li tslobodno ovo metsto?

¿Dónde se encuentra el vagón restaurante? Где се налази вагон ресторан? Gde se nalazi vagon restoran? Gde tse nalasi vagon retstoran?

Bajemos en la siguiente parada/ Силазимо на следећој станици/ Silazimo na sledećoj stanici/ tsilasimo na tsledeyoy tstanici.

De qué plataforma sale el tren para…/ Са ког перона полази воз за.../ Sa kog perona polazi voz za…/ tsa kog perona polasi vos sa…

Me gustaría asegurar mi equipaje/ Желим осигурати мој пртљаг/ Želim osigurati moj prtljag/ Yelim otsigurati moy prtgliag.

¿Cuánto cuesta el boleto de ida a…?/ Колико кошта карта у једном правцу за.../Koliko košta karta ujednom pravcu za…/ Koliko kochta karta u yednom pravcu sa…

El tren que viene de…¿está retrasado? Воз који долази из...касни? Voz koji dolazi iz...kasni? Vos koyi dolasi is...katsni?

Me da un boleto de ida y vuelta para...en segunda clase/ Дајте ми повратну карту за...у другој класи/Dajte mi povratnu kartu za...u drugoj klasi/ Dayte mi povratnu kartu sa...u drugoy klatsi.

¿El tren sale de la estación central? Воз полази са главне станице? Voz polazi sa glavne stanice? Vos polasi tsa glavne tstanice?

¿El tren llega a tiempo? Воз долази на време? Voz dolazi na vreme? Vos dolasi na vreme?

Sentémonos en la sala de espera/ Идемо да седнемо у чекаоницу/ Idemo da sednemo u čekaonicu/ Idemo da tsednemo u chekaonicu.




AUTOBÚS/ АУТОБУС/ AUTOBUS/ AUTOBUTS


Estación de autobuses/ Аутобуска станица/ Autobuska stanica/ Autobutska tstanica

¿Dónde está la estación de autobuses? Где је аутобуска станица/ Gde je autobuska stanica? Gde ye autobutska tstanica?

¿Mis hijos pueden viajar solos? Да ли моја деца могу сама да путују? Da li moja deca mogu sama daputuju? Da li moya deca mogu tsama da putuyu?

¿Cuánto equipaje puedo llevar? Колико пртљага могу понети? Koliko prtljaga mogu poneti? Koliko prtgliaga mogu poneti?

¿Cuántas paradas faltan para llegar al centro de la ciudad? Колико има станица до центра града? Koliko imastanica do centra grada? Koliko ima tstanica do centra grada?

El último-primer autobús para…, ¿a qué hora sale? У колико полази последњи-први аутобус за...U koliko polaziposlednji-prvi autobus za…? U koliko polasi potsledñi –prvi autobuts sa…?

¿Se admiten animales? Да ли се могу возити животиње? Da li se mogu voziti životinje? Da li tse mogu vositi yivotiñe?

¿Puedo abrir la ventana? Могу ли отворити прозор? Mogu li otvoriti prozor? Mogu li otvoriti prosor?

¿Este autobús va a…?/ Овај аутобус иде за.../ Ovaj autobus ide za…/ Ovai autobuts ide sa…

¿Puedo cambiar la fecha del viaje? Могу ли променити датум путовања? Mogu li promeniti datumputovanja? Mogu li promeniti datum putovaña?

¿Puedo comprar el boleto en el autobús? Могу ли купити карту у аутобусу? Mogu li kupiti kartu uautobusu? Mogu li kupiti kartu u autobutsu?




CAMBIO DE MONEDA/МЕЊАЧНИЦА/MENJAČNICA/MEÑACHNICA


¿Dónde puedo cambiar la moneda? Где могу наћи мењачницу? Gde mogu naći menjačnicu? Gde mogu nayi meñachnicu?

Me cambia 100 euros en dinares/ Промените ми 100 евра у динаре/ Promenite mi sto evra u dinare/ Promenite mi sto evra u dinare.

Me da cambio/Дајте ми ситниш/ Dajte mi sitniš/ Dayte mi tsitnich.

Me cambia dinares en euros/ Промените ми динаре у евре/Promenite mi dinare u evre/Promenite mi dinare u evre.





Конец ознакомительного фрагмента. Получить полную версию книги.


Текст предоставлен ООО «ЛитРес».

Прочитайте эту книгу целиком, купив полную легальную версию (https://www.litres.ru/pages/biblio_book/?art=64263512) на ЛитРес.

Безопасно оплатить книгу можно банковской картой Visa, MasterCard, Maestro, со счета мобильного телефона, с платежного терминала, в салоне МТС или Связной, через PayPal, WebMoney, Яндекс.Деньги, QIWI Кошелек, бонусными картами или другим удобным Вам способом.