Книга - On, koji otvara puteve, ili Bog je Ljubav. 3. dio

On, koji otvara puteve, ili Bog je Ljubav. 3. dio
Merjem Jolač


Roman u tri djela na 8 jezika. Knjiga-savetnik za one, koji žele da prate put svog srca. Posvećeno je Muškarcu ljubav prema kojem je promenila moj život.





On, koji otvara puteve, ili Bog je Ljubav

3. dio



Merjem Jolač



Благодарности:

Yana Gok



© Merjem Jolač, 2021



ISBN 978-5-0055-7962-1

Создано в интеллектуальной издательской системе Ridero


On, koji otvara puteva, ili Bog je Ljubav

Roman u tri dela. dio 3.

Knjiga za obuku za one koji žele da slede put svog srca.

* Sve podudarnosti imena i prezimena sa stvarnim ljudima su slučajne, a događaji izmišljeni.



Posvećena muškarcu,

ljubav zbog koje mi je život okrenuo naglavačke.



Kad sam s tobom, ne zaspim cijelu noć.

A bez tebe ni ja nemam vremena za spavanje.

Hvala Bogu za ove dve nesanice,

I razlika između njih.

Mevlana

Jalaladdin Rumi



Bila je žena i sadržavala je bogatstvo života,

dato svim ženama i o čemu svi ćute,

jer je dato svima.

Ali dotakao ga je prvi put i zamislio

kao da je otkrio veliki nepoznati svet.

Od ovog osjećaja i planuo

njegova velika luda ljubav.

Mikhail Prishvin



Nasilje više nije potrebno da bi se spoznala moć.

To je odigralo ovu ulogu.

Današnjem svijetu je potrebno pravo lice snage – Ljubav.

Snaga u svojoj najčistijoj i najpotpunijoj manifestaciji.

Snaga u svojoj božanskoj lepoti —

moć koja cveta orgazmom.

Tanith «Kalijev dnevnik»


– Neću potpisati ove dokumente za tebe. Ne možeš se prebaciti u drugi odjel iz Turske u Švedsku, nemaš takva ovlaštenja. I općenito je nemoguće, ne mogu baciti tako vrijedne okvire kao što si ti. Idi na kupanje i obori svu svoju aroganciju. – Naš generalni konzul je bio uporan.

– A ako V. Putinov pouzdanik odobri, hoćete li potpisati transfer i moje novo imenovanje? – Nisam odustala.

– Onda jednostavno neću imati izlaz! Ali nemoj ni sanjati o tome.

– Već sam poslala molbu i svoj zahtev u Moskvu. Uskoro ću jedriti Sjevernim morem. A ako ne odobrite moju kandidaturu za novu diplomatsku misiju, onda ću dati ostavku. – Nasmiješila sam se i namignula svom šefu.

– Ti si luda? Ko ti je dao takvo pravo? Ne možeš odustati – i ti to znaš, inače ćeš odmah biti deportovana u domovinu i više mi nećeš objašnjavati, je li ti jasno?!

– Tako je, druže pukovniče, – savetnik prve klase u diplomatskim činovima imao je status pukovnika.

– Da nisi u rangu sa mnom, onda ne bih uopšte razgovarao sa tobom i ne bih bio na ceremoniji. Spremi se, zar nisi zaboravila da imaš međunarodni maraton 7. marta?! – suzi oči načelnik.

«Ne zaboravljam, neću da bežim», nasmejala sam se.

– Da li si potpuno nevezan sa svojom Švedskom ili šta? Nikad u životu nisam video ovako bahate i samouverene zaposlene! Objasni mi zašto toplu sunčanu Antaliju, u kojoj si toliko voljena, negovana, želiš da promeniš u hladnu zemlju, gde je zima i mrak 11 meseci, čiji jezik uopšte ne znaš?!?

– Jezik mi nije problem, znate… pa, brzo se navikneš na hladnoću i mrak. Svaki mrak se pretvara u svjetlo kada imaš visoku motivaciju», nasmijala sam se u lice ambasadoru.

– Loše ćeš završiti, upozoravam te. Nemaš diplomatsku misiju u Švedskoj. Idi i radi. I bolje da se nikada ne dotiče teme tvojog prijevoda… Jesi li zaboravila kako si izvodila žene i djecu iz zapaljenog Beslana?

– Nisam zaboravila. Nadam se da se ovaj užas nikada više neće ponoviti u mom životu… Potpisaćete sve papire kada dođe direktiva iz Moskve, Oleg Vasiljeviču, zar ne?

– Potpisaću, ali ovo su samo tvoji snovi, jer nikakve direktive neće stići.

– Svetlana Ivanovna je već potpisala sve dokumente, sutra će biti na vašem stolu. – Nasmejala sam se pravo u lice ambasadoru, za mene je moj prevod bio očigledan, šta god da se kaže.

– Štaoooo? – u glavi mi se oči samo popele na čelo.

– Da, ovo uopšte nije šala, ja sam ovde poslednjih dana i, kako ste hteli, poslednje sate sam izlazila na posao. – Moj smeh je jednostavno bilo nemoguće obuzdati, bila sam zadovoljana postignutim efektom.

– Isključiću ti iz svih baza podataka i dokumenata, završiće loše, upozoravam ti! Za ti ću zatvoriti SVE međunarodne baze podataka! To te garantujem, čuješ li me?! Sada ćeš mi biti tu da saznaš ko, kada i s kim, koji prelazi državnu granicu!

– Nemate pravo na ovo, dobro, bar ne iz međunarodnih baza. Ja sam glasnik mira i dobre volje. To nije u vašoj nadležnosti, znate bolje od mene.

Otišla sam. Imala sam slobodan dan, otišla sam na kupanje na žensku plažu, a nakon par sati na masažu svojoj turskoj maserki da se opusti, medicinske masaže su me oporavile. Nakon masaže, večerala sam na moru. I uronila je u vizualizaciju svog novog sretnog švedskog jutra.

………………………………………………………………………………………

Pred veliki praznik muslimana, Kurban bajram, svaki dan čitala sam istiharu, dovu Allahu, da Uzvišeni riješi moj slučaj na najbolji način za sve. I tako je novo imenovanje iz Moskve dobijeno upravo na Kurban-bajram kao nagrada, a dozvola za diplomatsku misiju u Švedskoj stigla je iz Moskve uz odobrenje Brisela, centra Evropske unije.

– Dobar dan, Oleg Vasiljevič!

– Šta hoćeš opet? Kako možeš biti tako drzka bez upozorenja? Na repertoaru si kao i obično!

– Molim vas da potpišete izvještaj o mom odlasku u Švedsku u vezi sa preraspodjelom diplomatskog predstavništva.

– Štaooooo? – oči šefa, koji je posmatrao šta se dešava, popele su mu se na čelo u bukvalnom smislu. Nije mogla vjerovati svojim očima da je tako nešto uopće moguće. Ali dokumenti iz Moskve ležali su na stolu ispred njega i, sudeći po osobi koja je izdala direktivu, nije mogao da ih ne potpiše. Preostalo mu je samo jedno – da prizna predaju, pusti me da odem tamo gdje sam htila da čitam namaz u džamiji Angered.

– Kako je to uopšte moguće? Jesi li poludila? Šta ćeš raditi u ovom hladnom Geteborgu, gdje je 10 mjeseci u godini mračno, vlažno i hladno?

– Pa, na kraju krajeva, uvek mogu da se vratim, zar ne, ili u neku drugu toplu zemlju? – Namignula sam šefu, uzimajući papire koje je potpisao za registraciju u kadrovskoj službi i završne obračune.

– Kada se smanjuješ? Reci Vladimiru Mihajloviču da će te odvesti na aerodrom. I ne zaboravi! Mogu pisati u Stockholm!

– Za 4 dana. Stokholm neće pomoći, jer je direktiva stigla iz Moskve, a sve je već dogovoreno. – Pocrvenela sam, smeh, nisam više mogla da obuzdam.

– Ti ćeš plesati sa mnom! Obećavam ti! Baci nas ovde! Šta ćeš raditi tamo? Umrijet ćeš od dosade!

– Uvek postoji pristojan posao za kvalifikovane radnike, znate, posebno tokom pandemije.

……………………………………………………………………………………….

Nisam letela u Švedsku. Ne ovaj put, jer sam sigurno znala da je moj let odmah nakon Kurban bajrama bio pravo za Bosnu. Sa sarajevskog aerodroma sam odmah otišla u Tuzlu, gdje sam imala planirani sastanak sa mojim prijateljima iz Bosne, koji su ujutro krenuli automobilom za Belgiju. Htela sam da dajem poklone svojoj voljenoj majci, jer definitivno ne idem u Brisel, bar ne u narednim mesecima.

Nakon što sam provela četiri divna dana i uživala u pogledima i džamijama Tuzle, uspjevši na putu za Tuzlu Kiseljak pozvati na ukusnu mineralnu vodu, preselila sam se u Sarajevo, smjestila se u starom centru, nedaleko od stare džamije. Za par dana trebala sam posjetiti Kiseljak, tačnije Gomionicu, bosanskohercegovačko selo sa nešto više od 400 stanovnika, mjesto koje me proganja zadnjih par mjeseci. Činilo mi se da sam tamo mogla pronaći mir, jer sam pronašla odgovore na sva svoja pitanja.

……………………………………………………………………………………….

Jeste li ikada vodili ljubav opasno… do smrti?

Eksplodirati cijelim tijelom, rastvarati se u svjetlosti? ⠀

Opasan seks je izbor luđaka koji mogu proći kroz smrt.

Idite izvan granica slike, izvan granica forme, otkrivajući osjećaje da biste ušli u onostrano.

Rastvorite tijelo instinktom, procvjetajte strašću, rastopite se od blaženstva.

Vrijedi, a cijena je život.

Moraćete da date sve – sve sebe, sve što vam je drago, i onoga ko je drag.

Uđite u strah od smrti.

Upoznajte se sa svojom dušom u ovom tijelu, uklonite odbranu, ući u ranjivost, ostati goli pred cijelim Svijetom.

I zapalite orgazam života.

Šta imamo zauzvrat za ovo?

Šta je siguran seks?

To je ili zadovoljenje želja ili požude, ili lov na moć i nasilje, ili mentalna i emocionalna masturbacija. U ovakvoj vrsti seksa niko ne umire, ali se niko nikada ne sreće. Sve se dešava na daljinu, pod zaštitom.

Čak i kada ljudi vode ljubav, niko ne skida njihovu odbranu.

Stoga se osjećaji zamjenjuju emocijama, a osjećaji tijela su zamijenjeni uzbudljivim slikama…

Orgazmički ples energija pretvara se u seksualni odnos – čudna radnja koja dovodi do odliva energije, gubitka sjemena, emocionalne devastacije. Spontana, živa seksualnost zamjenjuje se za dogovore, dogovore i kompromise. Duša se predaje, tijelo se prodaje. Naša strana iz sjene otkriva ovu laž, uništava odbranu, otkriva istinu.

Povezivanje sa svojim aspektom iz senke je prilika da zakoračite u nepoznato, da upoznate instinkt. Zapalite se orgazmom i uđite u golu istinu o sebi. Istražite svoju seksualnost i oslobodite kreativnu energiju života.

……………………………………………………………………………………….

Prava veza u svetom braku je sloboda, sloboda da budete svoji, da budete stvarni, da budete prihvaćeni onakvi kakvi jeste i da dozvolite svom partneru da se manifestuje u svoj svojoj slavi i androginoj moći kroz prihvatanje njegove strane iz senke, pretvarajući je u moć onoga ko si…

Čega se muškarci boje? I zašto se plaše da uđu u vezu?

Strah od gubitka svoje imaginarne slobode?

I da li je prava sloboda i snaga muškarca i žene u zdravim, isključivo ekološki prihvatljivim odnosima?

Leži u tome da ako uđemo u odnos sa integritetom, pravim, onda svako jutro, buđenje, shvatamo da ne možemo da biramo jedni druge i da nećemo biti izabrani, a svako od nas je u stanju da nastavi da pokreće svoje pravi put. I mi se budimo, i opet biramo jedni druge, biramo svoju naprednu verziju sebe, biramo da se krećemo putem razvoja, kroz znanje, kroz intimnost. Ovo je suština sreće poznavanja bića, kroz prihvatanje svoje unutrašnje voljene, kroz prihvatanje svojih aspekata senke, kroz mogućnost ispoljavanja svoje prave suštine u sadašnjosti u zdravoj vezi.

……………………………………………………………………………………….

Vraćajući se kući nakon treninga u bazenu, popela sam se na most i ugledala svoju voljenu Mariju, koja se sa svojom kćerkom-princezom penjala na bicikl sa druge strane. Devojke su me radosno dočekale i otkotrljale se dalje prema kući. I ja sam, polako, nastavila niz nizbrdicu. Dan ranije, Marija i ja smo radili na jednom važnom unutrašnjem dijelu mene, koji se dugo opirao i nije htio biti delikatan sa drugima. I sutradan su počela čuda.

Prešala sam most na drugu stranu puta, tri biciklista su se kotrljala prema meni, a jedan par je išao. Iznenada je ulični pas iskočio iza njih i nasrnuo na mene u trku, nakon što je uspio da me bolno ugrize za moj lijevi lakat. Krv je odmah šiknula, ja sam, uplašena iznenadnim napadom i šokirana, briznula u plač od neočekivanog bola. Svi biciklisti su stali, ispostavilo se da su Turci. Jedna starija žena me je odmah odvela u ženski toalet blizu benzinske pumpe, brzo mi zasukala rukav i nakon sapuna i dezinfekcije ruku počela da mi pere razderanu ranu iz koje je tekla krv. Srećom, na benzinskoj pumpi je bilo alkohola, žena mi je brzo obradila ranu, a njen saputnik je pozvao hitnu pomoć da me odvezu u bolnicu i daju mi injekciju anestetika za tetanus. Hitna pomoć dugo nije stigla, stigao je naš programer koji se igrom slučaja našao pored benzinske pumpe. I za 5 minuta bili smo u hitnoj pomoći centralne bolnice u Antaliji, gdje su mi dali nekoliko injekcija u oba ramena i stavili zavoje od gaze. Od iznenadnog gubitka krvi, bila sam malo oslabljena i poželela sam da spavam. Programer me je odveo kući, nahranio voćem, ubacio par boca od pet litara destilovane vode i naredio mi da se odmorim uz riječi «da ga odmah pozovem ako bude samo gore» i otišao. Nisam mogla spavati, prevrtala se dugo vremena od bola u ruci. Ujutro sam zaspala i spavala do 10 sati ujutru, odlučivši da otkažem sve stvari za četvrtak, ugodno se protezavši se ispod ćebeta u krevetiću, pomislila sam, pošto je danas slobodan dan i narednih pet dana (u bolnici mi je prepisan termin da se javim još tri puta za tri grupe injekcija i previjanje dve nedelje), onda ću uraditi ono bitno.

……………………………………………………………………………………….

Pokušajte da zapišete u svoj dnevnik odredbe Arhanđela Mihaila i pročitajte pred svijećom, govorite u meditaciji kako će vam biti ugodnije.




Dekreti arhanđela Mihaila


Prizivam svoju moćnu «JA JESAM» prisutnost da me ispuni mudrošću, pronicljivošću i namjerom pune ljubavi. Neka bude tako!

1. Otpuštam bilo kakva očekivanja o svom duhovnom rastu i napretku. Svaki dan ću živjeti u sadašnjem trenutku, koncentrišući se na uspostavljanje harmoničnog odnosa između mog tijela, uma i emocija – i svog Višeg Ja.

2. Oslobođen sam svih dogovora sa svojom majkom, ocem, djecom, mužem (ženom), braćom, sestrama, prijateljima, kolegama iz razreda, kolegama, nastavnicima, učenicima i općenito svima koji me vezuju za realnost treće dimenzije.

3. Oslobađam se svih zabluda o ljubavi, radosti, miru, harmoniji, sigurnosti, obilju, kreativnosti, vitalnosti, zdravlju i blagostanju, starenju i smrti.

4. Oslobođen sam odgovornosti da spasim svijet ili bilo koga na ovom svijetu.

Shvaćam da je moja misija da prepoznam svoje majstorstvo i da svima budem živi primjer pun ljubavi, ne očekujući ništa ni od koga.

5. Oslobađam se svih prethodnih uslovljenosti i ćelijskog pamćenja svog tjelesnog oblika. Zatražit ću svoju Bogom danu ljepotu, vitalnost, zdravlje i blagostanje, znajući da je to moje prirodno stanje. Samo trebam slijediti prijateljske poticaje Duha da manifestujem ovo savršenstvo.

6. Otpuštam sva očekivanja o svojoj kreativnosti i radu. Radim i stvaram za svoje zadovoljstvo. I znam da moje obilje dolazi od Duha, a ne od mojih napora. Samo treba da verujem da to zaslužujem.

7. Trodimenzionalna vlada i institucije oslobađaju me vlasti nada mnom. Neće kontrolisati mene, moje obilje i moju sigurnost. Imam dovoljno snage da ispoljim sigurnost, da budem potpuno samodovoljan i da potpuno kontrolišem svoju sudbinu.

8. Oslobođen sam svih preostalih karmičkih dugova i disharmoničnih energija u svim svojim tijelima: fizičkom, mentalnom, emocionalnom i astralnom. Sada lako i graciozno rješavam sve situacije i širim se u Svjetlo kako bih se pridružio zajedničkom stvaranju Raja na Zemlji.

9. Oslobađam se svih zabluda o svojoj sposobnosti da crpim znanje, mudrost i relevantne informacije iz Duha i Viših domena. Crpim novo znanje i mudrost da učim, rastem i služim kao živi primjer drugima.

10. Oslobađam se svake osude i svih očekivanja od drugih ljudi, znajući da svako ima svoje mjesto u svijetu i da je na svom nivou evolucije. Dajem ljubav i podršku svima, ali nudim informacije samo kada se to od mene traži, shvaćajući da moja istina ne mora biti istinita za druge.

Izvor: Ronna Herman «Na krilima svjetlosti»

……………………………………………………………………………………

Moja dugoročna belgijska multiviza istekla je u avgustu 2020. Usred pandemije, generalni konzulat Belgije u Istanbulu je zatvoren, a vize su privremeno obustavljene. Pitala sam se kako da se ponovo povežem sa svojim Twin Flame. Belgijska viza za EU očigledno nije bila dovoljna pred pandemijom da se Švedska poseti kao turista. Za zvaničnu posjetu bila je potrebna neka posebna prilika. I obratila se za pomoć grupi za podršku i usmjeravanje.



El Morya-ine dekrete (zabilježila je E.K. Profet)

Srce

Vatrena ljubičica, plamen u srcu,

Zablistajte Božanskom ljubavlju!

Ti si pravo Milosrđe zauvek,

Da budem u skladu sa tobom beskonačno.

Glava

JA SAM Svjetlost – Hristos u meni,

Gori Uvijek u mojim mislima;

Ljubičasta vatra, žarko plamti,

Oslobodi moj um zauvek.

Bože, Hljeb svagdašnji,

Ispuni mi um ljubičastom vatrom,

Tako da u Tvome nebeskom sjaju

Moj um je postao Um Svetlosti.

Ruka

JA SAM Božja neumorna Ruka,

Uvek radim da postignem pobedu;

Velika radost za čistu dušu —

Srednji put ponizno ostvariti.

Skoro odmah, moja prijateljica bosanska iz Švedske, predsjednica Unije žena BiH u Švedskoj, pozvala me je da učestvujem na 4. sajmu knjiga, koji su bosanskohercegovački sunarodnici održavali svake godine u Geteborgu, u Švedskoj, krajem februara. Dala mi je kontakte svoje koleginice, koja mi je brzo dogovorila poziv za učešće na međunarodnom sajmu. I ja sam, bez razmišljanja i prikupivši potreban paket dokumenata za poslovnu vizu u Švedsku, otišla u Istanbul da predam dokumente. Stigavši rano ujutru u Istanbul, odmah sam otišla da klanjam jutarnju molitvu u Aja Sofiju, gde sam od samog leta sanjala da ponovo idem, kada sam saznala da je muzej, koji je godinama bio pod zaštitom UNESCO, je pretvoren u funkcionalnu džamiju i dekretom predsjednika Turske joj je dozvoljeno klanjanje namaza. … To je bio znak. Otkazano je plaćanje posete muzeju, ali sam prethodno sa godišnjom muzejskom karticom posetila Aja Sofiju, došla da pogledam Djevicu Mariju sa bebom u naručju ispod kupole hrama. Sada je drevni mozaik na podovima bio prekriven debelim zelenim ćilimima za molitve, a užasna slika mi se ukazala: drevna freska sa Svetom Djevicom Marijom sa Isusom u naručju bila je prekrivena zavjesama da se ne vidi. Kako mi je objasnio službenik hrama, to je učinjeno samo da se ne ometaju muslimani koji su došli na namaz. Očigledno je turska vlada odbila da vodi računa o tome da baština istorije bude dostupna za razgledanje velikom broju hodočasnika i turista iz celog sveta. Nakon jutarnje molitve u Aja Sofiji, prešla sam trg do Sultana Ahmeta, čuvene Plave džamije, koja je po cijelom perimetru bila prekrivena skelama zbog beskrajne restauracije. Vrata džamije su bila otvorena i ja sam klanjao namaz. Od Plave džamije sam otišla u šetnju Zlatnim rogom do moje voljene Sulejmanije džamije. Grobovi Sultana Sulejmana i Kjurem Sultan, koji se nalaze na teritoriji džamije, bili su otvoreni za posjetu i odlučila sam da ih obiđem u ovoj posjeti, a zatim odem da čitam Kuran i molitve u džamiji. Nakon što sam obavila molitvu, prošetala sam do viznog centra ulicom Istiklal, kroz kulu Galata, i stigla taman na vrijeme za termin. Zamislite moje iznenađenje da je taksa za poslovnu vizu za ruske državljane u Turskoj bila upola manja od cijene koju sam ranije najavila. Još jednom sam provjerila kod menadžera da li je ovo definitivno viza za više poslova. Djevojka je pogledala moj pasoš i, zaokružujući oči, rekla da imam pravo na besplatnu uslugu za ovu uslugu. Ponovo je provjerila moja dokumenta i poslala me u drugu kancelariju po otiske prstiju i digitalne fotografije. Nakon što sam obavila neophodnu proceduru i platila dostavu pasoša u Antalyu, odlučila sam da prošetam do egipatskog bazara, čiji sam miris toliko volela: turska kafa Mehmet Efendi, ružičasti tamjan, orijentalna kafa sa karamelom i mastikom, salep (turski napitak od rizoma orhideja) posebno je dobar u hladno doba, razna ulja, čaj od latica ruže, slastica od nara, orijentalni slatkiši….

Uveče sam se vratila u toplu Antaliju sa čitavim rancem poklona i, razmišljajući kako da ubrzam proces, koji je izgledao beskrajan, uronila sam u molitve i okrenula se praksi prevođenja namere u život, praksi praštanja, zahvalnosti, oslobođenje majčine sudbine i afirmacija «Savršenstvo».




Praksa «Oživljavanje namjere»


Tehnika za prevođenje namjere u život i treniranje snage volje. Na prvi pogled izgleda jednostavno, ali nevjerovatno moćno. Praksa «Šibica» je da formirate svoju namjeru i punite je energijom svaki dan tokom 60 dana, uz lomljenje jedne šibice svaki dan u isto vrijeme. Obavezni koraci u praksi:

1. Kreirajte namjeru, na primjer, želim zarađivati 300 dolara sedmično radeći ono što volim.

2. Odaberite jedno vrijeme, na primjer, 15:15 (postavite alarm na 15:10).

3. Svaki dan tokom 60 dana prekidamo jednu šibicu u isto vrijeme odabrano, ni minut ranije, ni minut kasnije!

4. Ako nekog dana iz bilo kog razloga nije moguće prekinuti šibicu, počinjemo ponovo sa treningom!

Savjesna primjena ove prakse pozitivno će uticati na vaše samopouzdanje.

……………………………………………………………………………………….

Ova praksa prevođenja moje nove namjere u stvarnost je uspjela drugog dana. Kao što možete lako pretpostaviti, odavno sam tražila sastanak sa Davudom, kada ću biti spremana za to uz dopuštenje i za dobro svog i njegovog Višeg, Monadskog i Božanskog Ja, kao i za dobro ljudi oko nas.

Adresa magičnog Diamond Beach City-1 odavno je na moj zahtev obezbeđena u opštini gradske skupštine Alanje. Tako da je bila samo mala stvar, useliti se u čarobne apartmane Diamond Beacha. Kako? Zvala sam svog prijatelja iz Adane.

– Koji datumi su ti potrebni?

– Sutra, pa, do ponedeljka, do kraja karantene. Želim da se odmorim daleko od svih i na pješačkoj udaljenosti od džamije, kao što znate. Biće dobro da to bude blok A. – Naravno, niko nije ni znao za pravu svrhu moje posete.

– Dobro. Zvaću, sutra uveče će ti tamo sve srediti. Nakon ručka možete se prijaviti.

– Odlično, hvala.

Na kraju krajeva, sve je išlo bolje, magijom.

Sledećeg jutra sam odletela za Antaliju. Vozač me je čekao na aerodromu. Odvezao se kući da se presvučem i promenim prtljag. Nakon ručka pokupio me je sa mojim stvarima i odveo u Alanju na cijeli divan vikend. Niko nije znao za moje planove i moj dolazak. Unaprijed sam zamolila vozača da mi izda novu SIM karticu bez imena pretplatnika. Dao mi ja je odmah u autu kada smo se sreli.

Odvezli smo se odmah nakon ručka u Diamond Beach City. Na ulazu u rezidenciju naš auto je dočekao sam menadžer i pomogao oko prtljaga. Dao mi je ključ od stana 9 u bloku A, kako sam želela. Pogledala sam okolo, padao je mrak.

Menadžer je pokazao na bijeli auto.

– Evo je Davudov auto. On je kod kuće, hoćete li sada posjetiti?

– Ne, mislim da ću se odmoriti od puta, imala sam dug let.

– Dobro. Radi i sauna. Večeras ili sutra mogu vi zagrijati. Pošaljite mi sms šta vam treba.

– Dogovoreno. – Imala sam mnogo posla. Vozač mi je predao kuglice i ljepljiva srca uz novu SIM karticu u autu, tako da je sve prošlo po planu.




Sastanok sa Davudom


Kao i obično, probudila sam se rano za jutarnju molitvu. I nakon namaza, istrčala sam na trčanje uz more i, vraćajući se u apartmane Diamond Beach City-1 u Alanji, ukusno doručkovala, iščekujući čuda dana koji je pred nama. Pogled na moju terasu na drugom spratu gledao je na baštu rezidenciji, tako da su stanari bili jasno vidljivi kada su izašli iz našeg bloka A.

Bližilo se vrijeme podne namaza, koji sam želila provesti u obližnjoj džamiji. Spremila sam se i već sam izlazila iz našeg kompleksa, kada sam naišla na Mariju koja govori ruski, majku četvoro divne dece. Pozdravila sam je pitajući kako doći do najbliže džamije. Marija je ljubazno pristala da me otprati do džamije. Vrijeme je bilo sunčano, pa je naša šetnja sa Marijom do džamije pored istorijskih ruševina bila fantastična. Na putu me je Marija pozvala na večernju čajanku sa devojkama koje govore ruski živele u rešetu, koje su imale devetoro dece za tri majke. Dogovorili smo se da se zajedno parimo u sauni oko 18:30, odmah nakon večernje molitve.

Znala sam da je danas važan dan, pa sam se nakon namaza obratila Uzvišenom sa istiharom, dozvolivši mi da vidim Davuda.

Nakon namaza, Marija i ja smo se vratile da sjednemo, dogovorivši se da se nađemo uveče na čaju u sauni. Izašla sam na terasu i tada sam vidila Davuda kako izlazi na ulicu sa kapom. Srce mi se spustilo u pete. Presvukla sam se, bilo je jako toplo, a sa sobom sam imala samo toplu zimsku odeću. I izašla sam da dišem na more. Vidila sam da je Davudov auto ostao na parkingu. A gdje bi mogao otići ako ne na more po ovako lijepom sunčanom danu…

Moje iščekivanje je raslo. Prošetala sam stazom do plaže. S lijeve strane, prema meni je išao muškarac snažne građe. Nisam mu vidjela lice, odjednom se okrenuo prema meni.

Vodič, shvatila sam. I ja sam ga pratila. Doveo me je do Davuda, koga je Allah gurnuo desnom rukom u mom pravcu.

Davud je hodao obalom bos prema meni. Jedan.

Nakratko sam se zaustavila par metara od njega i podigala naočare za sunce na glavu. Davud je malo usporio korak i, slatko škiljeći od sunčevih zraka, netremice se zagledao u mene, vjerovatno ne očekujući da će me vidjeti u Alanji, a još više na plaži na pješačkoj udaljenosti od rezidencije, gdje je kupio stan nekoliko prije mnogo godina. Nisam sad htela da saznam vezu, pa sam, nasmejana u sva svoja lepa 32 zuba od sreće, kao malo nestašno dete, samo nastavila put u suprotnom smeru od Davuda. Po inerciji je išao dalje u suprotnom smjeru. I ja stala sam, skinula torbicu i stavila je na pijesak uz more (očigledno pozivajući tihog putnika na željeni razgovor ovim mirnim gestom), tamo su otišle i naočare za sunce. Sjela sam, želeći uživati u ljepoti mora i malo se opustiti. Lijevim kutom oka vidila sam da je Davud stao nekoliko metara od mene i pomno pratio sve moje pokrete. Uzela sam štap pored mene i počela da crtam bizarne šare u pesku. A onda je Davud počeo da se vraća, krećući se pravo prema meni. Sve se u meni stisnulo…

Sustigavši me metar odostraga, zastao je na trenutak, vjerovatno razmišljajući o svom sljedećem koraku: ostati i reći nešto ili proći? Ali ponašao se po potpuno predvidljivom scenariju, poput uloge bjegunca u ligamentu žrtva-agresor. Tek sad smo promijenili mjesta, a činilo se da nije on, nego ja, taj koji narušava njegovu smirenost i lične granice, ni na koji način ne ulazi u njih, već samo ukazuje na svoje prisustvo.

Korona virus mi je oduzeo cijelu godinu života, Holokaust je odnio živote mojih predaka i oduzeo djetinjstvo i adolescenciju njihove djece, mojih baka i djedova, Srebrennica u Bosni i Hercegovini općenito je izgorjela kao ugašeni požar cijeli narod bosanski Muslimani, čiji je predstavnik bio Davud. Nisam mogla da ne shvatim razmjere sistemskih zvučnika koji su nas prekrivali i kako u takvim okolnostima, posjedujući takve informacije, svojim djelovanjem, čak i svojim mislima, mogu ispaliti granatu, jednim neopreznim pokretom je izvaditi iz fitilja. Talas ovih razmjera, poput Vezuva koji eruptira, moći će da odnese živote mnogih ljudi koji su se već našli na našem terenu. I nije svaki od njih zbog različitih okolnosti bio spreman za ovu vrstu fizičkih, emocionalnih, mentalnih i duhovnih transformacija kroz koje smo Davud i ja već prošli do trenutka kada smo se sreli s njim u Alanji. Muška moć, unutrašnja snaga i mudrost, jak iman i niz drugih ljudskih kvaliteta omogućili su Davudu da tog dana ne lansira tempiranu bombu. Brzo se udaljio od mene u pravcu svoje porodice i zgrabivši oba ukućana u ruci, jednostavno ih kroz drugi prolaz izgurao sa plaže prema kući, ušao na plažu s jedne strane i izašao u potpuno drugačiji odlomak.

Polako sam ustala s pijeska, krenula dalje uz more, uživajući u morskom povjetarcu, i okrenula se prema našem Diamond Beach City. Bližilo se vrijeme za dnevnu molitvu, a ja sam također želila čitati istiharu kako bih od Uzvišenog dobila dalje usmjeravanje i ispravljanje mog puta, uzimajući u obzir sve što sam već uradila. Provela sam vrijeme u molitvi do večeri, ne primjećujući koliko je mrak. Odjednom je zazvonilo na vratima. Bila sam zapanjena, niko nije znao za moj boravak u Alanji. Ustala sam i otvorila vrata, na pragu sam ugledala nasmejanu Mariju.

– Poslala sam ti par poruka u chatu, već pijemo čaj i čekamo te. Hoćeš li se pridružiti?

– Izvini, nisam pogledala u telefon, bila sam potpuno isključena… – Tokom molitve, nekako sam potpuno ispala iz običnog života u paralelnu stvarnost. – Da, sada ću se spremiti i za pet minuta ću vam se pridružiti. Idemo li na saunu?

– Da, naravno, devojke nas već čekaju.

– Uredu.

Na brzinu sakupivši torbu sa priborom za kupanje, izašla sam kod devojaka u baštu. Anja i Olja su me dočekale ukusnim biljnim čajem sa domaćim slatkišima. Njihovi mališani su se nagurali oko stola, svaki je vukao svoje male ruke za poslastice.

– Olja, Maša je rekla da si ovde sa kamerom, hoćemo li sutra popodne dogovoriti fotografisanje pored mora? – Zadovoljno sam se osmehnula.

– Pa, mislim da ću do ovog trenutka tek staviti djecu na spavanje, pa ćemo moći nešto snimati sat i po ako je lijepo vrijeme. Kakvu vrstu snimanja želiš?

– Nešto iskreno, za moju subotnju rubriku «Kafa sa psihologom» naše ženske grupe Fondacije za podršku razvoju kulture majčinstva.

Ujutro sam se, kao i obično, probudila rano na molitvu, doručkovala i sjela za kompjuter da pogledam novi rubrikator projekta našeg fonda.

Nešto kasnije Olga i ja smo krenuli prema moru. Ulice su bile veoma mirne i puste. Počela je kiša. Fotosessija na kiši je ispala jednostavno predivna i živahna. Činilo se da me pušta. U ponedeljak popodne sam se vratila u Antaliju sretna.




Sjena strana ličnosti, ili ko su munafiki?



Arapska riječ munafikun dolazi od riječi ’nafika’, što znači zatvoren ulaz u krtičinu rupu, koji izlazi i ulazi kroz drugi ulaz (kasi mentationa). U slučaju opasnosti, krtica otvara nafik i bježi kroz njega od svojih neprijatelja, koji pokušavaju da je uhvate kroz kasiju. Sa vjerske tačke gledišta, licemjeri ulaze u islam s jedne strane i napuštaju ga s druge strane.




Prvi licemeri


U vrijeme proroka Muhameda, u Medini je postojala «partija licemjera», na čijem je čelu bio Abdullah ibn Ubay. Izvana su prešli na islam, ali su u stvarnosti bili protivnici muslimana. Njihov pokušaj da uspostave centar u predgrađu Medine na Kubi, gdje su izgradili svoj «Masjid ad-Dirar» (džamija razdora), završio se neuspjehom. Poslije smrti Ibn Ubayya, prorok Muhammed je klanjao dženazu nad njegovim tijelom, nakon čega mu je objavljen ajet da se nakon toga ova molitva ne smije klanjati nad tijelima umrlih licemjera: «Nikad nemojte obavljati obrednu molitvu za bilo kome od munafika i ne zaustavljajte se na njegovom mezaru. Uostalom, oni nisu vjerovali u Allaha i Njegovog Poslanika i umrli su kao zli.»




Znakovi licemjera


Znakovi licemjera se manifestuju ili u vjerovanjima ili u postupcima.

Licemjerje u vjerovanjima

Islam smatra licemjere gorim od nevjernika (nevjernika). Prema Kur’anu, licemjeri će nakon smrti zauvijek ostati na najnižem (najbolnijem) nivou pakla (džahannam).

Lutajući između vjere i nevjerstva (kufr), licemjeri se upuštaju u spletke i stvaraju pomutnju (fitna) oko sebe. Oni mogu izvoditi radnje koje su u skladu sa šerijatom, ali to rade za predstavu. Licemjeri jedva ustaju da se mole, daju lažne zakletve, pokušavajući da odvrate druge od religije. Širili su lažne glasine među vjernicima; smijati se Allahovim znakovima; postupaju samo u skladu sa svojim ličnim interesima; u borbi bježe od neprijatelja, au slučaju pobjede pokušavaju dobiti svoj dio ratnog plijena (ghanima).




Licemjerje u postupcima


Licemjerje u postupcima se dešava u slučaju neke sličnosti postupaka ljudi sa postupcima licemjera. U isto vrijeme, ne može se tvrditi da je licemjerje prodrlo u vjerovanja (iman) takvih ljudi. Prema legendi, prorok Muhamed je rekao: «Postoje tri znaka licemjerja osobe: kada s nekim razgovara, on laže; ne drži obećanja; ne čuva netaknutim ono što su mu drugi ljudi povjerili».

Velika je vjerovatnoća da licemjerje u nekim radnjama postane uvjerenje ljudi koji ih počine. Osoba koja u sebi osjeća znakove ove vrste licemjerja treba da se pokaje (tauba) i hitno preduzme mjere da se ispravi.




Sjenčani aspekt ličnosti


Šta krijemo iza naših svakodnevnih molitvi?

Koji su aspekti naše ličnosti u senci, naše traume iz prošlosti, traume roditelj-dete, možda odbacivanje od strane jednog ili oba roditelja u detinjstvu ili adolescenciji?

………………………………………………………………………………………

1. decembra 2020 Generalni konzulat Švedske u Istanbulu odbio mi je izdati humanitarnu vizu za više poslova usred pandemije. Bila sam zapanjena ovakvim razvojem događaja, ali nisam navikla da odustajem na pola puta. Moj advokat je pripremio žalbu, koja je odmah poslata Migracionom sudu u Geteborgu.

Sve je to bilo cvijeće u poređenju sa šokom koji ću doživjeti pred sobom. A razlog je bio jednostavan: crna ljubavna čarolija sa zaštitom od ogledala, koja će biti otkazana nešto kasnije. A povratna linija za ovu akciju stići će uljeza čistih svijetlih duša dva mjeseca kasnije. A Davud će mi pomoći u tome, ne sluteći toga, vođen Božjim proviđenjem, šaljući mi znakove kao hodočasniku koji je zalutao. Samo čista jaka vjera i jak iman će mi pomoći da izdržim ovu bitku sa mračnim silama, a duboke molitve i post će mi pomoći da neutraliziram svo ovo crnilo u najkraćem mogućem roku. Cijeli mjesec bio je to pakleni pakao fizičkog i emocionalnog povlačenja i psihičke muke, a da ne spominjemo igre uma. Nalazeći se u istom energetsko-informacionom polju sa Davudom, jednostavno nisam mogla a da ne čitam njegova paklena stanja, ma koliko se trudila da se odvojim od svega ovoga i da sagorim sve eteričke niti na svim planovima postojanja. Nisam mogla iskočiti iz izvora odakle smo došli s njim. Okrenite se samo Njemu, uključujući i praksu praštanja.




14 KORAKA DO USPEHA. KORAK 10. Praksa opraštanje


Ovdje je važno shvatiti da oprost nije oslobađajuća presuda na kraju ročišta, već odbijanje da se sudi.

Uzmite prazan list papira i napišite tačno 70 tačaka za koje tražite oprost.

«Ja (napišite svoje ime) izvinjavam se za…» Tačno 70 poena dnevno. Sedam dana za redom. Trećeg dana počinju iznenađenja, pa nemojte biti lijeni. Preporučujem vam da ovu praksu u odnosu na svoje zemaljske roditelje obavezno izvršite. Budući da majka, kao materija, odražava sve materijalno, a otac duhovno, to će vam omogućiti da duboko razradite odnos ne samo sa sobom, već i sa oba svijeta.

Možete ići naprijed i napisati još 7×70, za što sebi oprostite.

Preporučuje se spaljivanje listova. Ali možete ići dalje i uzeti u obzir svoj element. Vodeni znaci – oprati, zemaljski – zakopati.

Uz praksu opraštanja, praksa zahvalnosti je jedna od najjačih post-molitvenih i bogoslužnih tehnika koje danas postoje.




KORAK 11. Praksa zahvalnosti


Uzmite komad papira ili započnite dnevnik zahvalnosti u koji ćete pisati 100 zahvalnica svakog mjeseca. Hvala svima, silama prirode, uvrednicima koji su vam naudili.

Osim toga, upišite 70 bodova za 7 dana, na čemu ste sami sebi zahvalni. Ovo je najteži dio. Oni koji su veoma marljivi mogu ovu praksu da rade sa svojim najmilijima. Za one kojima je teško da se odmah zahvale sebi, napišite listu onoga na čemu očekujete da se drugi zahvale. Češće nego ne, to je ono na čemu se zahvaljujemo drugima.

Zapamtite da je Univerzum neograničen, ima sve o čemu možete sanjati! Kako će se ovo obilje manifestovati u vašem životu zavisi samo od vas.

Sva ograničenja i prepreke samo su iluzija vašeg uma na putu ka Snu!

Možete lako zamijeniti minus obilje za plus obilje, jer je sve energija. Naporom volje, koristeći pravo izbora, zamijenite svijest o siromaštvu sa sviješću o blagostanju. Strahovi i sumnje, na samopouzdanje. Odustanite od zaveta siromaštva, usamljenosti, mučeništva i ostvarite blagostanje u svim oblastima života!

Isprobajte ovu opciju:

«Znam da je Bogu stalo do mog prosperiteta. Sada vodim život sa Prosperitetom. Imam sve što doprinosi dobrobiti, napretku i spokoju. Svaki dan gajim plodove Duha Gospodnjeg u sebi. Miran sam, uravnotežen, iskren i miran.

Ja sam jedno sa Izvorom života. Sve moje potrebe su odmah zadovoljene. Sada sve «prazne posude» upućujem Bogu. Sve što pripada Njemu je Moje!»

Druge molitve Josepha Merfi, kao i dekreti i pozivi uzašlim majstorima, kao i snažna meditacija «Čamac života».




Meditacija «Čamac života»


Ova meditacija će vam omogućiti da uđete u prostor svog srca, vidite i shvatite one prepreke koje vas sprečavaju da dostignete maksimum vremena koje vam je u datom trenutku moguće.

Bol, ozlojeđenost, osjećaj krivice, stida ili straha, sumnje u sebe, bilo šta. Pokušajte fizički osjetiti teret kojeg je krajnje vrijeme da se riješite. Oslobodite se! I idite da upoznate buduću verziju sebe, koja će vam dati svoje poklone, pokazati vam put, dati nadu i velikodušno vam zahvaliti za ono što ste učinili za nju.

Uživati svoje putovanje!

Molimo zauzmite udoban položaj i popijte vodu ako je potrebno. Zauzmite udoban položaj, ne prekrižite noge i ruke, zatvorite oči i opustite se. Dišite kroz svoju srčanu čakru. Zamislite zlatnu sferu nasuprot vašem duhovnom srcu. Duboko udahnite i izdahnite kroz stopala i u zemlju. Pogledajte kako se nalazite u prostoru svog srca. Zamislite šumski proplanak kakav jeste. Obratite pažnju na godišnje doba, kakvo je vrijeme? Je li čisto? Ptice, leptiri, cveće? Vjerovatno je tu šumsko područje. Pogledajte, molim vas, postoji rijeka, koja nema, pogledajte, i ona će se pojaviti. Ovo je reka vašeg života. Molim vas, dođite na obalu. Tamo je čamac. Sjednite u njega. Na dnu ćete vidjeti nekoliko vrećica, zapamtite koliko ih ima. Hajde sada da pokušamo zajedno da definišemo šta je to. Sada ne govorimo o tome šta je u vrećama, pijesak, kamenje ili piljevina, već kakvi su to uslovi. To su neka vaša unutrašnja ograničenja, barijere, nešto što vas sputava, koči vas da napredujete, koči vas da dođete do novog nivoa. Ima nešto što vi smeta, što vi leži kao kamen na srcu, što koči vaš razvoj. Uzmite prvu torbu. Možda će na njemu biti natpis. Ili ćete osjetiti tu težinu, taj bol, neke druge emocije koje čuva vaša podsvijest, a koje su moguće registrirane u vašem fizičkom tijelu, patnju, ograničenja, poniženje, usamljenost. Identifikujte šta je u torbi. Uzmite sve u svoje ruke. Osjetite gdje u vašem tijelu reagira taj osjećaj, stanje koje je u njemu. Zapamtite ih. I jedan po jedan, odvežite ga, sipajte u rijeku. Zajedno sa torbama, sve je u rijeku. I mentalno recite sebi da sve to ode tamo gde se više nikada neće vratiti. Ne treba vi više. Oslobodite se. Očistite se. Vi ste slobodni. A sada kada je čamac prazan, možete se slobodno kretati rijekom vašeg života. Možete ploviti gdje god želite. Za vaš san, za vašu sreću, za svog muškarca, za svoju ženu. Odgurnite se od obale i plivajte do obala svojih snova. Ne morate je voditi, ona pluta sama, ni sa strujom, ni protiv. Ali gde god vam zatreba. Gledajte oblake, uživajte u prirodi, dišite srcem, prihvatite ono što vam svijet daje. U stanju sreće i potpunog zadovoljstva, sletjet ćete na obalu gdje biste trebali biti. Ovo je najviši nivo koji vam je dostupan u ovom trenutku. Izađite na obalu i nađite se tamo. Biće vas dvoje, ova koja je sada, koja je plovila na čamcu, i ona koja je već postigla šta je želela, ona koja je dobila stanje kome je težila, koja je već doživela senzacije da ste tako daleko samo sanjati. Nađite je, pogledajte je u oči. Kakva je ona? Po čemu se ona razlikuje od vas? Šta vam još nedostaje? Uzmite je za ruke i, gledajući je u oči, recite: «Ja sam ti, a ti si ja.» I prihvatite od nje na poklon sva osećanja, emocije, stanja, energiju koju sada poseduje. To ste vi. Ovo ste vi u budućnosti. Taka drugačija, taka nova. Možda vas je nešto iznenadilo, a možda i očekivalo. Takav poželjan, ili uopšte ne prihvatate sebe, ali to je ono što vaša duša želi, gde vaše srce teži. Dozvolite sebi da budete ona. A sada samo uđite u to, ujedinite se s njoj, osjetite ova stanja, isprobajte ta osjećanja na sebi. I svaka ćelija vašeg tijela sada vibrira na potpuno drugoj frekvenciji, koja vam uopće nije poznata. I nakon nekog vremena ovo stanje će vam postati prirodno. Tada ćete težiti novim visinama, novim stanjima, novom ja. Ovo je smisao života. Ugušite se duboko kroz svoju srčanu čakru, ne zaboravite na svoje energetske korijene. Uzemljite ovo stanje u kristalnu rešetku Zemlje, tako da ih ovdje i sada možete svakodnevno primati. Pitajte je za savet, možda vi ona nešto posavetuje, kaže. Posavjetujte se s njom o svom privatnom životu, možda ona zna šta vam nedostaje i kako to možete postići, šta ste već uradili na putu ka svom snu, a šta ne. Šta vas izdvaja od vašeg izabranika, koje osobine, karakterne osobine, lažna uvjerenja, uvjerenja vas sprječavaju da ga privučete u svoj život i postanete sretni, voljeni, željeni? Onda joj zahvali i vrati se. Ovdje i sada si ono što jesi. Ona je vi, a vi ste ona. I još jedan dubok udah kroz srce i izdah kroz stopala i možete otvoriti oči.

……………………………………………………………………………………….

Neko vreme sam razmišljala o slomljenim sudbinama Davudove dece… Njegov najstariji sin je od rođenja patio od autizma, srednja ćerka kao da je ponovila sudbinu njegove majke, mlađi sin, tinejdžer koji je u ranoj mladosti napustio otac, takođe je proživeo svoj život od nedostatka očinske ljubavi i pažnje u adolescenciji. I on se pretvorio u ono u šta se pretvorio. Tačnije, on je u ulozi Muškarca zamenio svoju majku, pošto je automatski zauzeo mesto njenog izabranika, svog oca.




Nezadovoljene emocionalne potrebe sina bez oca, ili djeteta koje je napustio jedan od roditelja


Sama ću odgajati muškarca svojih snova…

…tako se dešava da majka, na primjer, nema vezu u svojoj roditeljskoj porodici. I tokom svog djetinjstva, moja majka je bila prisiljena da psihološki bude majka svojoj majci. Dakle, ona sama nije bila dijete. Zatim, nakon udaje, prva stvar koju će pokušati je da ispuni svoju najosnovniju potrebu – za majkom. Sada muž postaje njena psihološka majka. Konačno je «ćerka» i čini se da je sve u redu. O muževima koji zamjenjuju majke ženama žene često kažu da izgledaju kao sin, kao krpa, kao neko ko ima malo muške moći. Da, jer je žrtvovao svog mužjaka zarad žene koju voli, kojoj je odan. Ali kada upareni odnos iz partnerstva pređe na roditelj-dijete, brak počinje da se raspada. I on bi se, najvjerovatnije, službeno raspao da nije bilo rođenog sina.

Žena sa sinom spoznaje svu slast propalih partnerstava, svojih snova. Žena ima mnogo pozitivnih nada vezanih za dječaka. Sada će odgajati sebe kao muškarca svojih snova. A sada, nema vremena da se rodi, on je već psihički muž za svoju majku i rival svom ocu. Štaviše, rival je pobednik, jer ga je najbolja žena na svetu više volela od najjačeg muškarca na svetu – njegovog oca.

Ovo je milovan, pun ljubavi i privržen dječak.

Od majke je preuzeo osećajnost, sposobnost rezonovanja, mekoću, nežnost. Za takve ljude kažu da je ovo draga. Čovjek koji voli da blista, voli odjeću, divljenje i pohvale. Čini se da svim ženama kaže: «Volite me, prihvatam vašu ljubav i brigu.» Primeri «majčinih muževa» često se nalaze na sceni. Don Huan je upečatljiv književni i istorijski primjer «majčinog muža». Čovek koji svojoj majci nikada nije postao sin, već samo muž. U potrazi za majkom mijenja jednu ženu za drugom. Ali nijedna žena na svijetu ne može zamijeniti njegovu majku.

Stoga je ova potraga beskrajna. Takav čovjek se ne može zaustaviti, a ako stvori porodicu, onda ne zadugo. Obično je miran i spontan. Zanimljivo je da upravo tim muškarcima žene opraštaju slabosti i nastavljaju ih patronizirati i nakon rastanka. Ovo je muškarac koji ima mnogo ambicija i planova, ali nema dovoljno muške energije da ih ostvari. Odnos oca i sina u takvoj porodici je specifičan. Sin gleda oca majčinim očima – prezirno, kao što oni gledaju gubitnike. Takva matrica odnosa stvara vrlo tešku dinamiku za dijete u njegovom kasnijem životu. Gubeći muškost, sin gubi glavne kvalitete za preživljavanje: sposobnost samostalnog donošenja ispravnih odluka, odgovornost, odgovornost za one koji su u blizini, želju da stvori porodicu, da zaštiti i brani svoju porodicu i svoju teritoriju.

Dijete je uvijek spremno da majci nadoknadi ono što joj nedostaje, na primjer, ocu. Onda je ovo veoma odgovorno, rano odraslo, rano ozbiljno dete. Takvi sinovi vrlo često odgajaju braću i sestre, rade na nekoliko poslova. U takvoj porodici nema oca, ili je problematičan, ili ga majka mrzi. Majka je i sama izuzetno anksiozna (od tog sve-kontrolisanja), emocionalno zamrznuta, što kod dece izaziva anksioznost. Stalno prenosi svom sinu: «Ne mogu bez tebe. Ne mogu preživjeti bez tebe».

Istovremeno, može se ponašati vrlo autoritarno, jednostrano rješavajući sva pitanja o svom sinu. U ponašanju, na primjer, to može izgledati ovako: dječijim glasom majka traži od sina dozvolu za nešto, ili traži savjet ili podršku. A dijete, koje možda nema više od pet godina, može zabraniti mami da ide bilo gdje, ili ljubazno dozvoliti nešto. Osjećajući majčinu uznemirenost, dječak kao da kaže: «Neću te ostaviti! Ja ću biti s tobom! Ja ću te nositi!».

Istina, otac će se, ako postoji, prema sinu ponašati veoma agresivno. Nedosljednost u sistemu stvara ogroman stres. Otac počinje osjećati da mali sin kontroliše njegovu ženu, ima značajniji status za nju u porodici, ali u isto vrijeme sam otac jednostavno nema pristup svom sinu. Žena nesvjesno prenosi svom mužu: «Stvarno mi treba podrška, pa ti neću dati svog sina.» I potpuno nesvestan šta se dešava, otac počinje da se bori sa «punacom» u liku sopstvenog sina (sin se identifikuje sa dedom, ocem majke). Pokušavajući na sve moguće načine da osvoje svoju teritoriju, tjerajući protivnika.





Конец ознакомительного фрагмента. Получить полную версию книги.


Текст предоставлен ООО «ЛитРес».

Прочитайте эту книгу целиком, купив полную легальную версию (https://www.litres.ru/pages/biblio_book/?art=66930753) на ЛитРес.

Безопасно оплатить книгу можно банковской картой Visa, MasterCard, Maestro, со счета мобильного телефона, с платежного терминала, в салоне МТС или Связной, через PayPal, WebMoney, Яндекс.Деньги, QIWI Кошелек, бонусными картами или другим удобным Вам способом.